Šta su matične ćelije i kako se dobijaju?
Svake godine sve više i više ljudi govori o matičnim ćelijama: koriste se u raznim oblastima medicine, kao i u kozmetologiji. Ali šta su matične ćelije, odakle dolaze i da li svi imaju pristup ovom jedinstvenom lekovitom resoru?
Šta su matične ćelije?
To su takozvane “nezrele” ili nediferencirane ćelije koje se nalaze u telu svakog živog višećelijskog bića. Odnosno, telo svakog sisara, uključujući ljude, opremljeno je određenom „rezervom“ matičnih ćelija. Njihove glavne karakteristike su sposobnost samoobnavljanja i formiranja novih istih ćelija, deljenja i takođe preuzimanja funkcija bilo kog tkiva i organa (to se naziva diferencijacija ćelija). Prvi put se pojam “matična ćelija” počeo da koristi 1909. Ulogu ovih ćelija proučavali su naučnici u mnogim zemljama sveta tokom skoro celog dvadesetog veka, neprekidno dopunjavajući saznanja o ulozi matičnih ćelija u telu i mogućnostima njihove upotrebe. Takođe se koristi i termin „autologne“ (sopstvene) matične ćelije.
Iz matičnih ćelija u periodu razvoja fetusa formiraju se svi unutrašnji organi, krvni sudovi, koža i sva ostala tkiva. Pošto se proces diferencijacije ćelija odvija pre rođenja, najveći broj matičnih ćelija nalazi se u organizmu u razvoju, a do rođenja većina matičnih ćelija se skladišti u krvi iz pupčane vrpce, tkivu pupčane vrpce i placenti.
U telu odrasle osobe se takođe nalaze matične ćelije. Ovo je svojevrsni “komplet za popravku” koji telo koristi da bi pomoglo obnavljanju i obnavljanju organa i tkiva. Ali što je starija osoba, to je manje matičnih ćelija i manje su mogućnosti da „popravite“ pogođeni organ. Smanjenje broja matičnih ćelija i usporavanje njihove proizvodnje od strane tela prirodan je proces koji je deo procesa fizičkog starenja.
Lečenje matičnim ćelijama
U 70 godinama dvadesetog veka, pomlađivanje matičnih ćelija postalo je veoma popularno – „Inekcije mladih“, koje su samo izuzetno bogatim osobama evrope, amerike i nomenklatura sovjetske stranke mogli sebi da priušte. To su osobe koje nisu želele da podlegnu uticaju starosti, a imali su dovoljno finasijskih sredstava, da im se ubrizgaju (presađuju) matične ćelije da bi se aktivirali procesi pomlađivanja tela. Danas se preparati matičnih ćelija aktivno koriste u kozmetologiji i gerontologiji.
Potencijal biologije bioloških matičnih ćelija u lečenju mnogih bolesti, uključujući ozbiljne i one koje su ranije smatrane neizlečive, od velikog su interesa i perspektive za nauku. Lista ovih bolesti doseže nekoliko desetina.
Terapija matičnim ćelijama otvara velike mogućnosti u rekonstruktivnoj medicini. U mnogim zemljama sveta, uključujući Ukrajinu, oni se koriste u lečenju hemijskih i termičkih opekotina visokog stepena . Zahvaljujući sposobnosti matičnih ćelija da se diferenciraju u ćelije bilo kog telesnog tkiva, pomažu u obnavljanju oštećene kože na velikim površinama. Ako se koriste autologne matične ćelije, ne postoji rizik odbacivanja uz upotrebu materijala donora.
Drugo obećavajuće područje primene matičnih ćelija je kardiologija. U Ukrajini su u toku njihova klinička ispitivanja za ishemijsku kardiomiopatiju, oslabljenu srčanu kontraktilnost. Preparat iz matičnih ćelija može pomoći pacijentima sa ozbiljnim srčanim abnormalnostima da prežive u iščekivanju transplantacije srca.
Takođe, primenjuju se u lečenju, terapije matičnih ćelija, za cirozu jetre; lekari u Ukrajini i drugim zemljama već imaju praksu uspešnog korišćenja biološkog proizvoda za teške patologije pankreasa.
Upotreba nediferenciranih ćelija može produžiti život i značajno poboljšati njegov kvalitet za osobe sa dijabetesom. Poznato je da se s ovom bolešću razvijaju vaskularne lezije različite težine, koje izazivaju trofične čireve na nogama, takozvano “dijabetičko stopalo” i arterije.
U završnoj fazi su u toku klinička ispitivanja pripreme matičnih ćelija za ove patologije. Sve ove studije su sprovedene u Ukrajini.
Takođe, dobijeni su mnogi pozitivni rezultati primene matičnih ćelija u lečenju multiple skleroze, Crohnove bolesti, Parkinsonove bolesti, zatajenja srca, reumatoidnog artritisa, leukemije i malignih tumora različitih lokacija.
Ljudske matične ćelije:
Matične ćelije su različite u zavisnosti od porekla, odnosno u zavisnosti od izvora materijala. Pored matičnih ćelija embriona i fetusa, čije primanje ima ozbiljna etička ograničenja, postoji i mogućnost izolacije “nezrelih” ćelija bez ikakvog oštećenja tela, koje nije u suprotnosti sa moralnim i etičkim standardima. Tako dobijene matične ćelije uključuju:
Postnatalne („odrasle“) matične ćelije. To su ćelije odraslog tela koje se, kao što je već spomenuto, sadrže u njemu i stvaraju u malim količinama. Problem je što su takve ćelije često u određenoj fazi diferencijacije, a to značajno smanjuje mogućnost njihove upotrebe.
Međutim, postoje i prednosti: mogu se dobiti autologne postnatalne matične ćelije, što znači da ih primalac neće odbiti nakon transplantacije, jer je to njegov vlastiti biološki materijal.
Matične ćelije krvi iz pupkovine. Pripadaju postnatalnim matičnim ćelijama, ali od svih ćelija odraslog zrelog organizma su najmanje diferencirane. To znači da se, ako je potrebno, mogu koristiti za širok spektar bolesti, u gerontologiji, rehabilitacionoj medicini, jer imaju najveći potencijal „popravljanja“, različući se u ćelije onih organa ili tkiva koje je potrebno „popraviti“.
U zavisnosti od „zadataka“ koje nezrele ćelije tela mogu da izvršavaju, dele se u tri vrste:
Hematopoetske matične ćelije se takođe nazivaju hematopoetskih, jer se diferenciraju u ćelije krvi. Nalaze se i u krvi iz pupčane vrpce i u koštanoj srži – često se koriste za transplantaciju u slučaju malignih krvnih bolesti.
Mezenhimske matične ćelije nazivaju se stromalne i multipotentne. Njihova karakteristika je sposobnost diferencijacije u ćelije koštanog, hrskavičnog i masnog tkiva. Ove ćelije su izolovane iz krvi iz pupčane vrpce, pupčane vrpce i placente. Aktivno se primenjuju u lečenju dijabetičkog stopala (ozbiljna komplikacija šećerne bolesti, pri obnovi kože), kao i bolesti mišićno-koštanog sistema, posebno zglobova.
Ćelije specifične za tkivo su potomke, to jest “ćelije progenitora”. Sadrže se u organima i tkivima, telo ih aktivira ako je potrebno da ažurira ćelijsku masu određenog organa ili tkiva. Za razliku od ostalih nediferenciranih matičnih ćelija, koje se mogu podijeliti neograničen broj puta, ćelije specifične za tkivo nemaju tu sposobnost
